Visoko postovani arhijereji Svetog Sinoda, predlazem Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, i molim, da razmotri predlog za kanonizaciju Nikole Tesle i njegovo proglasenje za Svetitelja Srpskog.
Dodatno predlazem, da se 10. juli proglasi za praznik posvecen njemu. Noc izmedju 9. i 10. jula obelezavati duhovnim bdenjima i molitvama u svim pravoslavnim hramovima u svetu i praznovati u znak priznanja Teslinih dostignuca u oblasti nauke i duhovnosti.
Nikola Tesla je rodjen u ponoc izmedju 9. i 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici. Imao je srpsko poreklo i bio je pravoslavni vernik.
Teslina naucna dostignuca su dovela do napretka covecanstva, a njegove teorije se jos uvek proucavaju i primenjuju u cilju daljeg planetarnog napretka.
Tesla je u pravom smislu te reci doneo svetlost covecanstvu i proglasen je pretecom bezicnog prenosa energije i savremenih komunikacija. Teslina dostignuca dosezu i dalje od nauke. On je ziveo zivot u skladu sa visokim moralnim standardima, usredsredio se na sprititualnost i vecnost, ne na prizemne strasti, a njegove ideologije, tezile su ka eliminisanju ratova.
Tesline teorije ce zauvek igrati vaznu ulogu u nauci. Realizacija Teslinih ideja u buducnosti bi mogla da spreci ratove i obezbedi, da celom ljudskom rodu budu dostupni neograniceni prirodni resursi.
Proglasenje Nikole Tesle Svecem, ujedinilo bi najvece naucnike sveta i omogucilo da Teslina dostignuca budu iskoriscena za dobrobit celog covecanstva. Interesantno je da su oosbe koje podrzavaju ovaj predlog, raznih vera, kultura, boja koze, inelektualnih nivoa, odnosno, bas onako kako je Tesla i zeleo – da svoj rad daruje svima koji sada njemu uzvracaju.
Moja zelja i cilj su, da nadlezni u SPC razmotre ovaj predlog, shvate njegov znacaj za duhovnost pravoslavnog i ostalih naroda, pokrenu postupak kanonizacije i Nikolu Teslu proglase SVECEM!
Sa verom u Boga, za srpski narod
Nikola Loncar
“MOJA VERA, JE VERA MOGA OCA”
Ove reči, rekao je Tesla svešteniku Đurđu-Đuri Oriću u Švici kod Otočca 1889. kada je posetio Liku … Nikola Tesla je krsten u seoskoj crkvi Svetog Petra i Pavla. Kao dete upoznao se sa svetim Tajnama. U crkvi je pomagao svom ocu Milutinu, bio je bio čtec u oltaru i crkveni zvonar.
Teslin otac, Milutin bio je ugledni prota, veroučitelj i nacionalni radnik prvog reda; Teslin deda po majci, Nikola Mandić, kao i njegov pradeda, Toma Mandić, bili su takodje sveštenici, ujak Toma Mandić, paroh gornjogračački i zrmanjski, i drugi ujak Nikolaj Mandić, mitropolit dabrobosanski. Iz ugledne porodice Mandića izašlo je oko pedeset sveštenika Srpske pravoslavne crkve …
Nikola Tesla je postigao jednu od najvecih casti, bio je kum na osvećenju hrama Svetog Save u Geri, Indijana.
Ljudima, sve inspiracije i spoznaje dolaze od Boga, a na one, koji dolaze do genijalnih spoznaja za boljitak covecanstva, i tome posvete citav svoj zivot, mozda trebamo gledati kao na Bozje miljenike. Pronalazastvo nije bila jedina Teslina molitva, a poznato je i da je proucavao Bibliju.
Tesline reci:
“Ne mozemo, a da se ne zadivimo koliko je mudra i naucna, i koliko je neizmerno prakticna hriscanska vera, i u kakvom znacajnom kontrastu ona stoji, sa drugim religijama …Tako smo mi, nadahnuti i hriscanstvom i naukom sposobni da cinimo, najvise sto se moze za dobrobit ljudskog roda”…
“Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvisenog bica, i ako koncentrisemo mozak na tu istinu, pocinjeno da zivimo u skladu sa ovom mocnom silom”…
Pri susretu sa Ivanom Meštrovićem u Njujorku Nikola Tesla je rekao „da se od detinjstva pa do starosti molio Bogu na kolenima“.
„Dar mentalne snage dolazi od Boga, uzvišenog bića, i ako koncentrišemo mozak na tu istinu, počinjemo da živimo u skladu sa ovom moćnom silom. Majka me je učila da tražim svu istinu u Bibliji“, kaže Tesla dodajuci, da se nekoliko meseci, neprestano posvetio njenom proucavanju i da mu je mnoge puteve, obasjala bas ta knjiga.
„Uveren sam da je ceo kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnuća, ono nas večno privlači, ja osećam njegovu moć i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je održava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada hoću da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokušam da ga shvatim duhovno, onda su to lepota i samilost. Onaj ko nosi u sebi tu veru oseća se snažan, rad mu čini radost, jer se sam oseća jednim tonom u sveopštoj harmoniji“.
„Najuspešniji čovek u životu je onaj koji ostvaruje najveću sreću kad može da kaže, završavajući svoj dnevni posao, da je učinio najbolje što je mogao za svog bližnjeg“.
„Nešto sasvim neobično mora da se desilo pri mome rođenju pa su mi roditelji namenili sudbinu sveštenika“. Pri njegovom rodjenju zaista su se dogodila cudesa, ali Bog je imao drugacije planove za Teslu, od zelje njegovog oca, da postane svestenik …
Tesla je bio čovek kome je Gospod poverio misiju na Zemlji, cega je on i bio svestan: „Vama možda nije jasno da sam ja jedan od onog malog broja ljudi koji se pojavljuju s vremena na vreme i koji menjaju lice Zemlje novim idejama.“,
U Teslinoj misiji na zemlji, bela golubica je imala bitnu ulogu od njegove rane mladosti. Kao dete, razboleo se od kolere i nekoliko meseci proveo u komi, sa retkim trenucima dolaska svesti. Iako bolno svesni da je u to vreme retko ko preživljavao koleru, majka Đuka i otac Milutin su ga požrtvovano negovali. Pokretan očinskom ljubavlju, a kao sveštenik verom u Boga, posebno od borbe za život svoga sina nije odustajao otac Milutin. Radi toga je pisao Irakliju Trbojeviću, kaluđeru u manastiru Šišatovcu i molio ga da mu pošalje čudotvornu Bogorodičinu vodicu sa manastirskog izvora. Iraklije je u odgovoru predložio da Milutin sam dođe i odnese vodicu. Milutin je poslušao savet, i po bespućima došao do Fruške gore. Iako umoran od puta, odmah po dolasku je sa manastirskom bratijom otišao na izvor. Iste večeri, tokom molitve, počela je grmljavina i oko izvora i iznad izvora blesnula je mlečna beličasta svetlost koja se oblikovala u energetsku belu golubicu. Milutin je uzeo vodu i vratio se. Stigavši nazad, pomolio se, i bolesnog sina, još uvek u bunilu, poškropio svetom vodom. Istoga trenutka, Nikola Tesla je ustao potpuno zdrav. Pored toga čudesnog isceljenja, desilo se još jedno čudo. Otac Milutin i sin Nikola zajedno su videli ispred sebe pojavu svetlosti u obliku bele golubice.
U Svetom pismu stoji, da dok je Sveti Jovan Preteča Isusa krštavao vodom iz Jordana, otvorilo se nebo, iznad Hristove glave se pojavio Duh Sveti u obliku belog goluba, i čuo se glas: „Ovo je sin moj milosni i koji je po mojoj volji.“
Nikola Tesla je celog sebe i ceo svoj zivot, podredio radu za napredak i dobrobit covecanstva. Posedovao je urođenu skromnost u načinu života i prema svim počastima i priznanjima koja su mu odavana. Nije nista trazio za sebe. Odbio je da primi i Nobelovu nagradu i mnoga odlikovanja, diplome i počasti. ”Za slavu i sve bogatstvo sveta ne dajem ništa. Tako sam stvoren, zadovoljstvo nalazim u radu”
Nacin na koji je Tesla proveo svoj zemaljski zivot, govori da se on ugledao na velike duhovne velicine Pravoslavlja. Nikada nije opštio sa ženama i nikada nije radio za novac, u sebi je imao ljubav prema Tvorcu i celom covecanstvu. Svojim dugogodišnjim neprijateljima, Edisonu i Pupinu, svakom pojedinačno, Tesla je sve prastao i trazio nacina, kako da ih izleči od opakih bolesti. Ziveo je skromno i asketski, u srcu negovao ljubav prema bliznjem, a umro u potpunom siromastvu i zaboravljen …
